Социјална укљученост особа са инвалидитетом је процес који је еволуирао од изолације и медицинског приступа до настојања за пуном интеграцијом и равноправним учешћем у друштву. У почетку, фокус је био на физичкој рехабилитацији унутар институција, док се данас све више ставља акценат на уклањање друштвених баријера.
Почеци: Институционализација и сегрегација (након Другог светског рата до 1970-их)
У овом периоду, преовладао је медицински модел инвалидитета, који је особе са инвалидитетом посматрао као пацијенте. Социјална укљученост се сводила на смештање у специјализоване установе, где су особе живеле и радиле изоловано од шире заједнице.
- Фокус на третману: Циљ је био да се особе са инвалидитетом лече и прилагоде свом стању, а не да се друштво прилагоди њима. За њих су оснивани специјални домови и школе, што је доводило до социјалне изолације.
- Патерналистички приступ: Друштво је особе са инвалидитетом посматрало као објекте сажаљења и бриге, уместо као субјекте са правима. Социјална заштита је била базирана на пасивном примању помоћи.
Деинституционализација и интеграција (1970-те и 1980-те)
Покрети за људска права и промена свести о инвалидности довели су до развоја социјалног модела инвалидитета. Фокус се померао на уклањање баријера у друштву.
- Борба за деинституционализацију: У овом периоду почела је борба за затварање великих институција и премештање особа са инвалидитетом у становање у заједници.
- Појава удружења: Почињу да се оснивају прва удружења особа са инвалидитетом која се боре за већу видљивост и права. Уместо да буду пасивни примаоци помоћи, они постају активни заговорници својих права.
Инклузија и универзални дизајн (од 1990-их до данас)
Савремени приступ социјалној укључености заснован је на принципима инклузије и универзалног дизајна. Инклузија подразумева да се особе са инвалидитетом не само интегришу у постојећи систем, већ да се систем прилагоди тако да буду равноправни чланови друштва.
- Право на независан живот: Документи попут Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом гарантују право на самосталан живот и учешће у заједници. Ово подразумева развој услуга као што су лична асистенција, подржано становање и дневни боравци.
- Универзални дизајн: Овај концепт подразумева да се простори и производи од почетка дизајнирају тако да буду корисни свим људима, без обзира на њихове способности. Примери су рампе, тактилне стазе за слепе, или приступачне веб-странице.
- Оснаживање и самозаступање: У данашњем моделу, посебан нагласак је на оснаживању особа са инвалидитетом да доносе одлуке о свом животу, учествују у политичком процесу и заступају своја права.
Изазови социјалне укључености у Србији
- Недовољна приступачност: Један од највећих изазова је недостатак приступачности јавних објеката, саобраћаја и културних институција. Иако постоје законски прописи, њихова примена је спора. Особе које користе инвалидска колица, на пример, често не могу да приступе аутобусима или уђу у неке јавне установе.
- Незапосленост и економска зависност: Стопа запослености особа са инвалидитетом је ниска. Иако постоје квоте, послодавци често радије плаћају пенале него што запошљавају. Ово води до економске зависности од социјалне помоћи и смањује шансе за пуно учешће у друштву.
- Стигма и предрасуде: И даље постоје дубоко укорењене предрасуде и негативни ставови према особама са инвалидитетом. Ово се манифестује кроз стереотипе и патерналистички приступ, што отежава њихову друштвену интеграцију.
Примери добре праксе
- Услуге у заједници: Развој услуга као што су лични асистенти и подржано становање омогућава особама са инвалидитетом да живе самостално и да се интегришу у локалне заједнице. Ове услуге финансирају локалне самоуправе и министарство, што представља значајан искорак.
- Инклузивно образовање: У Србији се све више ради на инклузивном образовању. Ученици са инвалидитетом се укључују у редовне школе, уз подршку педагошких асистената и индивидуалних образовних планова (ИОП). Ово доприноси рушењу предрасуда и стварању инклузивнијег окружења од најранијег узраста.
- Активизам и удружења: Организације особа са инвалидитетом играју кључну улогу у заступању права. Њихове иницијативе су довеле до важних законских промена и подигле свест јавности.
