Данас се пословање не мери само профитом, већ и инклузивношћу. Увођење нових стандарда Европске уније доноси значајне промене за све који желе да буду део европског тржишта.

Увод у ЕУ директиве: Шта су и како функционишу?

Пре него што пређемо на конкретну Директиву о приступачности, важно је разумети шта су заправо директиве ЕУ.

Шта је директива?

Директива је законодавни акт којим се утврђује циљ који све земље чланице ЕУ морају постићи. Међутим, за разлику од „Уредби” (Regulativa) које се примењују директно и аутоматски, директива оставља појединачним државама слободу да одлуче о облику и методама спровођења кроз сопствене националне законе.

Колико их има и да ли су обавезујуће?

Тешко је навести тачан број директива у сваком тренутку јер се оне стално доносе, мењају или повлаче, али се процењује да их има на хиљаде (укључујући техничке измене). Оне покривају све – од заштите животне средине до права потрошача.

Стриктност поштовања: Да, земље чланице су законски обавезане да пренесу директиве у своје национално право до одређеног рока (транспозиција). Ако држава чланица не примени директиву на време или је примени неправилно, Европска комисија може покренути поступак пред Судом правде ЕУ, што резултира високим новчаним казнама.

Европски акт о приступачности (EAA) – Директива 2019/882

Европски акт о приступачности (European Accessibility Act) фокусира се на кључне производе и услуге као што су паметни телефони, банкомати, е-трговина и банкарске услуге. Циљ је да се осигура да су они доступни свима, укључујући особе са инвалидитетом и старија лица.

Усклађеност са законодавством Србије

Србија, као земља кандидат за чланство у ЕУ, већ годинама активно усклађује своје законодавство са правним тековинама Уније (Acquis communautaire).

  1. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом: Ово је темељни закон у Србији који већ забрањује дискриминацију и налаже приступачност објеката и услуга.
  2. Процес хармонизације: Србија постепено уводи стандарде из ЕУ директива у домаће законе. Пример за то је рад на дигиталној приступачности (сајтови јавних институција), што је директан одраз ЕУ стандарда.
  3. Посебни правилници: Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре донело је строже правилнике о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, који су у великој мери комплементарни са ЕУ захтевима.

Шта ово значи за привреднике у Србији?

Ако сте власник компаније у Србији и планирате да извозите производе или нудите услуге на тржишту ЕУ, ова директива вас се директно тиче:

  1. Улазница за ЕУ тржиште: Производи који не испуњавају стандарде приступачности дефинисане Директивом 2019/882 неће моћи да се продају унутар ЕУ.
  2. Дигитално пословање: Ако имате онлајн продавницу која циља купце у Немачкој, Француској или било којој другој чланици, ваш сајт мора бити прилагођен према WCAG стандардима (нпр. могућност коришћења читача екрана).
  3. Конкурентност: Иако прилагођавање изискује почетна улагања, оно отвара врата ка преко 80 милиона људи у ЕУ који имају неки облик инвалидитета и који представљају значајну потрошачку моћ.
  4. Снабдевачки ланци: Велике ЕУ компаније ће све чешће захтевати од својих партнера из Србије да потврде приступачност својих компоненти или услуга како би они сами остали усклађени са законом.

Закључак

Приступачност више није само питање социјалне одговорности, већ законска и тржишна неминовност. Српски привредници који на време усвоје ове стандарде биће у предности, избегавајући ризик од баријера при извозу и градећи бренд који је модеран и инклузиван.