Изјава председника Србије Александра Вучића о захтевима родитеља неговатеља поново је отворила питање положаја породица које брину о деци са инвалидитетом, као и одсуства системског решења за њихов статус.
Родитељи неговатељи истичу да се њихови захтеви погрешно тумаче и наглашавају да траже законско признање рада који већ годинама обављају, а не социјалну помоћ.
Изјава која је изазвала реакције
Гостујући у телевизијском програму, председник Србије навео је да су захтеви родитеља неговатеља пре свега повезани са финансијским питањима, указујући и на могућност злоупотребе система. Оваква изјава изазвала је негативне реакције међу родитељима деце са инвалидитетом, који сматрају да се тиме занемарује реалност њиховог свакодневног живота.
Родитељи поручују да њихови захтеви нису усмерени ка привилегијама, већ ка институционалном решењу које би препознало специфичну улогу коју имају у систему социјалне заштите.
Свакодневне обавезе родитеља деце са инвалидитетом
Родитељи који брину о деци са сметњама у развоју наводе да се њихова улога не може посматрати као класична незапосленост. У пракси, они истовремено обављају више улога:
- пружају сталну негу и надзор
- учествују у терапијама и образовном процесу
- обезбеђују медицинску и психолошку подршку
Због природе бриге, један од родитеља у великом броју случајева мора да напусти посао, док услуге системске подршке често нису доступне или су ограниченог капацитета.
Законски оквир и отворена питања
Родитељи већ дужи низ година указују на чињеницу да у Србији не постоји посебан закон који уређује статус родитеља неговатеља. Такође се наводи да не постоји потпун и јединствен регистар деце са сметњама у развоју, што додатно отежава планирање социјалних и здравствених политика.
Према наводима родитеља, циљ предлога закона је обезбеђивање минималне егзистенцијалне сигурности и правне заштите, а не увођење нових социјалних давања без јасних критеријума.
Шири друштвени контекст
Питање родитеља неговатеља представља део шире расправе о социјалној заштити и правима особа са инвалидитетом. Саговорници истичу да начин на који се о овим темама говори у јавности има значајан утицај на разумевање проблема и креирање јавних политика.
Родитељи наводе да су спремни за дијалог са институцијама и доносиоцима одлука, уз очекивање да се њихова улога сагледа у реалном контексту свакодневних обавеза и одговорности.
Извори
- Н1 Србија – телевизијски прилог и извештавање
- Јавне изјаве родитеља неговатеља
- Важећи домаћи и међународни правни оквир у области права особа са инвалидитетом
