Психолошка подршка особама са инвалидитетом је сложена и обухвата широк спектар услуга, од индивидуалне терапије до групног саветовања и подршке породици. У Европи и Јапану, доступност и регулација ових услуга се разликују, што је последица различитих културних, социјалних и здравствених система.
Психолошка подршка у Европи
У Европи, психолошка подршка особама са инвалидитетом регулисана је на националном нивоу, али са заједничким европским иницијативама које промовишу инклузију и права.
- Доступност: Доступност услуга варира од земље до земље. Док неке државе, попут Шведске и Данске, имају добро развијене јавне здравствене системе који покривају психолошку подршку, друге имају значајне препреке, као што су дуге листе чекања, ограничен број сесија и доплате за приватне услуге. Многе земље тек сада уводе психологе у своје јавно здравство.
- Регулација: Већина земаља регулише професију психолога, захтевајући специфичне квалификације и лиценце. Међутим, регулација психотерапије је често мање јасна, што може довести до неједнаког квалитета услуга.
- Фокус: Европски приступ се све више усмерава ка социјалном моделу инвалидитета, који наглашава да су друштвене баријере, а не сама инвалидност, основни узрок проблема. Стога, подршка има за циљ не само третман већ и оснаживање појединца, смањење стигме и промовисање друштвене инклузије.
Психолошка подршка у Јапану
За разлику од Европе, психолошка подршка у Јапану историјски је била мање доступна и често је носила јаку друштвену стигму.
- Доступност и културни изазови: У Јапану, тражење психолошке помоћи се сматра знаком слабости. Традиционално, проблеми се решавају у оквиру породице, а ментална болест се често посматра кроз медицински модел који је изједначава са физичким обољењем. Ово доводи до ниске стопе коришћења услуга (само око 6% становништва је користило психолошко саветовање, у поређењу са 52% у Европи).
- Регулација и приступ: Јапански систем се ослања на породицу као примарног пружаоца неге, што ставља велико оптерећење на чланове породице, посебно на мајке. Психолошка подршка је често повезана са медицинском дијагнозом и лечењем, а не са превенцијом и животним вештинама.
- Разлике у фокусу: Док се у Европи фокус помера ка оснаживању и инклузији, у Јапану још увек доминира медицински модел, где се фокус ставља на лечење појединца, а не на промену друштвеног окружења. Међутим, свест о овом проблему расте и предузимају се кораци ка модернизацији система.
Кључне разлике
- Доступност: У Европи, иали са значајним разликама међу земљама, психолошке услуге су често део јавног здравственог система, док је у Јапану приступ много тежи и доминира приватни сектор.
- Културна перцепција: Европско друштво је у просеку мање стигматизовано по питању менталног здравља него јапанско, где је отворено тражење помоћи ретко.
- Модел подршке: Европа све више усваја социјални модел инвалидитета, док Јапан углавном користи медицински и породични модел.







