Правна заштита особа са инвалидитетом у Европи и Кини

Правна заштита особа са инвалидитетом значајно се разликује између Европе и Кине због различитих правних система, друштвених вредности и степена развоја.

Европска унија (ЕУ) и Савет Европе

У Европи, правна заштита особа са инвалидитетом заснива се на интегралном приступу који комбинује међународне конвенције, универзалне стандарде и националне законе.

  1. Конвенција УН о правима особа са инвалидитетом (CRPD): Већина европских земаља и сама Европска унија су потписнице ове кључне међународне конвенције. Она поставља минималне стандарде и обавезује државе да обезбеде равноправност и недискриминацију особа са инвалидитетом у свим областима живота, укључујући образовање, запошљавање, приступ правди и политичко учешће.
  2. Законодавство ЕУ: Европска унија је усвојила бројне директиве и стратегије које су обавезујуће за земље чланице.
    • Европска стратегија о правима особа са инвалидитетом (2021-2030): Ова стратегија има за циљ да омогући пуно учешће особа са инвалидитетом у друштву. Кључни елементи укључују увођење Европске картице за инвалидитет (European Disability Card) која олакшава признавање статуса инвалидности у различитим земљама ЕУ, као и активности на побољшању запошљавања и приступачности.
    • Европски акт о приступачности (European Accessibility Act): Овај закон захтева да производи и услуге, као што су паметни телефони, банкомати, е-књиге и веб странице, буду приступачне особама са инвалидитетом.
  3. Национални закони: Свака држава чланица има своје законе о правима особа са инвалидитетом, који су усклађени са обавезама ЕУ и УН. Фокус је на недискриминацији, приступачности и право на самосталан живот.

У Европи, правна заштита се посматра кроз социјални модел инвалидитета, који наглашава да су препреке у окружењу главни узрок искључености, а не сама инвалидност.

Кина

Кина је такође потписница Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом (CRPD), што показује међународну посвећеност, али њен приступ је различит.

  1. Доминација државе: У Кини, правна заштита је углавном регулисана Законом о заштити особа са инвалидитетом Народне Републике Кине. Овај закон, донет 1991. и ревидиран 2008. године, забрањује дискриминацију и промовише образовање, запошљавање, културни живот и социјалну заштиту за особе са инвалидитетом.
  2. Фокус на запошљавање и социјалну сигурност: Кинеска влада, кроз своје петогодишње планове и акционе програме, посебно се фокусира на квоте за запошљавање. Компаније су обавезне да запосле одређени проценат особа са инвалидитетом, а држава пружа подстицаје за то. Поред тога, велика пажња се поклања програмима социјалне помоћи и пензијама.
  3. Улога Кинеске федерације особа са инвалидитетом (CDPF): CDPF је полудржавна организација која игра кључну улогу у имплементацији политике. Она делује као посредник између владе и особа са инвалидитетом, али је њена улога више усмерена на пружање услуга и праћење примене закона, а не на заступање и самостално деловање.

У Кини, иако се постепено прелази на инклузивнији модел, и даље је присутан модел бриге, који се фокусира на то да држава и друштво пружају помоћ особама са инвалидитетом, уместо да им омогуће да самостално остварују своја права.

Правна заштита особа са инвалидитетом у Србији регулисана је кроз систем закона и стратешких докумената који су усклађени са међународним стандардима, посебно са Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом.

Кључни закони и прописи

  • Устав Републике Србије: Устав гарантује равноправност свих грађана и забрањује дискриминацију по било ком основу, укључујући и инвалидност.
  • Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом: Овај закон директно забрањује све облике дискриминације на основу инвалидности. Прописује обавезе државних органа и других актера да обезбеде приступачност објеката, услуга и информација.
  • Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом: Он регулише права особа са инвалидитетом у области рада. Прописује квоте за запошљавање (обавеза послодаваца са више од 20 запослених да запосле одређени број особа са инвалидитетом) и даје подстицаје послодавцима.
  • Закон о социјалној заштити: Обезбеђује различите услуге и новчане надокнаде, попут додатка за помоћ и негу другог лица и новчане социјалне помоћи. Такође регулише услуге личне асистенције и подршке у заједници које доприносе самосталном животу.
  • Закон о здравственој заштити: Гарантује права на адекватну здравствену негу, дијагностику, лечење и рехабилитацију. Покрива и обезбеђивање ортопедских и других медицинских помагала.
  • Закон о основама система образовања и васпитања: Промовише инклузивно образовање и обезбеђује подршку ученицима са сметњама у развоју.

Изазови и имплементација

Иако је законски оквир у великој мери усклађен са међународним стандардима, у пракси се јављају бројни изазови у имплементацији.

  • Приступачност: Иако је законски регулисана, физичка приступачност јавних објеката, саобраћаја и информација и даље представља проблем.
  • Запошљавање: Упркос законским квотама, велики број особа са инвалидитетом је и даље незапослен. Многи послодавци се одлучују за плаћање пенала уместо запошљавања.
  • Правосуђе: Остваривање права пред судовима често може бити дуг и сложен процес, а недовољно познавање проблема инвалидности може утицати на доношење одлука.